radiobalkanfox
Kratak i prijatan razgovor sa strancem može pozitivno da utiče na raspoloženje i osećaj povezanosti, pokazuju istraživanja.
Ako vam je neprijatno da započnete razgovor sa osobom koju ne poznajete, možda propuštate jednostavan način da ulepšate svakodnevicu.
Istraživanja pokazuju da kratke i prijatne interakcije sa strancima mogu pozitivno da utiču na raspoloženje i osećaj povezanosti.
Ne mora da bude nikakav ozbiljan razgovor. Dovoljno je razmeniti nekoliko rečenica sa prodavcem, prokomentarisati nešto sa osobom u redu ili popričati sa vlasnikom psa o njegovom ljubimcu.
Ljudi često očekuju da će razgovor biti neprijatan
Zanimljivo je da mnogi unapred misle da će im kontakt sa nepoznatom osobom biti neprijatan ili neprirodan. Međutim, istraživanja su pokazala drugačiju sliku.
U jednom poznatom eksperimentu putnici u vozovima i autobusima dobili su zadatak da razgovaraju sa osobom pored sebe, da ostanu sami ili da se ponašaju kao i obično. Oni koji su započeli razgovor prijavili su prijatnije iskustvo od onih koji su ostali u tišini.
Kasnija istraživanja došla su do sličnog zaključka, ljudi često precenjuju koliko će razgovor sa strancem biti neprijatan i potcenjuju koliko bi druga osoba mogla da bude zainteresovana za razgovor.
Foto: Shutterstock
Ne mora svako ćaskanje da bude posebno
Poenta nije u tome da sa svakim nepoznatim čovekom treba da započnete dug razgovor. Nekoliko ljubaznih rečenica može biti sasvim dovoljno.
Takvi kratki kontakti mogu da prekinu monotoniju dana i stvore mali osećaj povezanosti sa ljudima oko nas.
Naravno, to ne znači da će svaki razgovor automatski popraviti raspoloženje. Neko može biti zauzet, neraspoložen ili jednostavno ne želi kontakt. To ne treba shvatati lično.
Zato sledeći put kada budete čekali autobus, kupovali kafu ili stajali u redu, nemojte nužno spuštati pogled u telefon.
Jedno jednostavno “Dobar dan, kako ste?” možda neće promeniti vaš život, ali bi moglo da vam ulepša dan.
BONUS VIDEO
Psihološka istraživanja pokazuju da su bliski odnosi, san, kretanje i male svakodnevne radosti važniji za sreću od skupih stvari.
Suprotno mišljenju mnogih prva godina braka nije najsrećnija, već su to treća i period posle 20. godišnjice, navode stručnjaci.
Na to da li ćemo biti nasmejani i raspoloženi, utučeni i tužni ili pak razdražljivi utiču hormoni: kortizol, hormon stresa, serotonin i oksitocin, hormoni sreće i zadovoljstva, melatonin, hormon spavanja, pa i nivo šećera u krvi i ishrana.
Istraživanje je pokazalo da stalno vraćanje na ono što nas je naljutilo može dodatno pojačati i produžiti ljutnju.
Psihološka istraživanja pokazuju da su bliski odnosi, san, kretanje i male svakodnevne radosti važniji za sreću od skupih stvari.
Dodaj komentar